Julija Castellucci koristi tekst kao performativni medijum, nadahnut radikalnom empatijom, kako bi kroz svoje intervencije u javnom prostoru stvorila emotivne poruke. Njen rad “NE BRINI” nije umetnost za gledanje; on je poziv na razumevanje i povezivanje, inspirisan duhom tekstualnih performativnih radova u savremenoj umetnosti.
Castellucci započinje ovaj projekat iz lične perspektive, suočavajući se sa sopstvenim brigama i strahovima. Na zidovima svoje sobe, svakodnevno je pisala “JULIJA, NE BRINI”, pronalazeći umirenje u ovim rečima. Ova intimna praksa se proširila na njen uži krug, gde je delila poruke poput "MAMA, NE BRINI" i "TATA, NE BRINI" sa porodicom i prijateljima. Ove poruke su sada amplifikovane u javnom prostoru, noseći jednostavnu, ali snažnu poruku: “NE BRINI”. Kada su postavljene na bilbordima, one postaju univerzalni poziv na empatiju i saosećanje, podsećajući prolaznike na značaj brige za druge, ali i za sebe. Njen rad nas izaziva da preispitamo svoje brige i da prihvatimo mogućnost postojanja u stanju bezbrižnosti. Castellucci nas direktno podseća na mogućnost izbora. Serija radova “NE BRINI” obuhvata poruke poput "MAMA, NE BRINI", "TATA, NE BRINI", "NENSI, NE BRINI '' , ''VLADO, NE BRINI", "ANA, NE BRINI", koje su namenjene umirivanju bliskih osoba. Međutim, kada su postavljene u javni prostor, te poruke dobijaju širi kontekst, postajući relevantne za svaku osobu koja ih pročita.
Radovi Julije Castellucci su emotivni, saosećajni i provokativni. Oni prelaze granice tradicionalne umetnosti i postaju deo svakodnevnog života, podsećajući nas na snagu reči i empatije u transformaciji društvenog pejzaža. Postavljanjem ovih poruka na bilborde, Castellucci napušta mogućnost komodifikacije bezbrižnosti, suprotstavljajući se konzumerskom uživanju i konzumiranju života. Njena umetnost se izdvaja iz konzumerske sfere, podcrtavajući radikalnu empatiju i solidarnost kao suštinske vrednosti. Radikalna empatija se razlikuje od obične empatije po svojoj dubini i intenzitetu. Ona nije samo sposobnost da se razume i deli osećanja druge osobe, već zahteva aktivno angažovanje i saosećanje koje vodi ka stvarnim promenama. Castellucci koristi radikalnu empatiju da bi premostila jaz između privatnog i javnog, ličnog i univerzalnog. Njene poruke "NE BRINI" direktno se obraćaju pojedincima, ali su namenjene široj publici, podsećajući nas na zajedničku ljudsku potrebu za utehom i razumevanjem.
Postavljanjem ovih poruka na bilborde, ona se suprotstavlja tendenciji društva da komodifikuje emocije i iskustva. Umesto da brigu i bezbrižnost posmatra kao proizvode koji se mogu kupiti ili prodati, Castellucci ih predstavlja kao osnovne ljudske emocije koje treba deliti i negovati. Njen rad nas poziva da preispitamo svoje stavove prema brizi i da prihvatimo radikalnu empatiju kao alat za društvenu promenu. Sam čin pisanja ovih poruka rukom unosi dodatnu dimenziju empatije, naglašavajući njihovu ličnu i univerzalnu vrednost. Rukopis prenosi osećaj bliskosti i autentičnosti, čineći poruke još moćnijima i relevantnijima u kontekstu javnog prostora. Castelluccin rad nas podseća da radikalna empatija može uneti dubinu i autentičnost u komunikaciji među ljudima.
Jovana Stokić